Danas pojam "sila", "energija", "potencijal" se više ne smatraju kao nešto natprirodno ili tajno, pošto čak i osnovne nauke proučavaju ove fenomene kao objektivno postojeće.
Svaki sistem ili nauka koja podrazumeva fizički, mentalni ili duhovno-moralni razvoj osobe jeste isti proces realizacije određenih potencijalnih mogućnosti transformisanjem latentne ili potencijalne energije ili njegove privlačnosti spolja u određene mentalne, fizičke ili duhovne sposobnosti ili fenomene.
Sposobnost apsorpcije informacija se transformiše u znanje, učenje vodi do sticanja veština, fizička vežba vodi ka razvoju skrivenih rezervi fizičkog tela.
Isto važi i za razvoj onih sposobnosti koje se trenutno pripisuju području na kojem se nauka samo počinje proučavati, to jest, duhovna sfera.
Da bi se razvila kao stvorenje, različiti sistemi predlažu upotrebu različitih izvora skrivene energije, privlačeći ih spolja. Priroda energetske privlačnosti i rezultati toga još uvek slabo razumeju, ali već je očigledno da ovakve prakse imaju mnogo neočekivanih i nepredvidivih efekata, i kako ih nikome ne prepoznaje kako ih izbeći u praksi.
Međutim, postoje energija i mogućnosti koje su sigurne jer već postoje u stanju mirovanja u nama. Ali zar nije svaki kapital skriven u svakoj osobi, koja je već namenjena njegovom ličnom, sveobuhvatnom i optimalnom razvoju?
Možda postoji nešto što je u nama ispravno i čeka da koristimo to?
Mnogi ljudi postavljaju pitanje: zašto proučavaju različite sisteme obučavanja godinama, složene ezoteričke učenja, praksu, prepoznaju različite proroke, traže istinu, ali to ih ne čini boljim, ni bogatijim, srećnijim ili harmoničnijim. A zašto neobrazovana baka u njenom neznanju sija sa srećom, mudrošću i saosećanjem, zaceliti, videti i saosećati? Zašto joj ne treba primjenjivati obrede prečišćavanja, uklanjanja, prosvetljenja? Zašto naše slavenske žene imaju atraktivnost i prirodan šarm, nedostupna objašnjenja, ni medicinska niti ezoterična?
Ako je priroda tako mudra da nam je postavila sve što nam je potrebno za život, nelogično je pretpostaviti da takav dragoceni element, kao i iskustvo prethodnih generacija, odbacuje kao nešto suvišno i nepotrebno? Na kraju krajeva, to su rezultati života onih koji su živeli pre nas i zapravo da bi naše postojanje postalo moguće. A ako se razumno složimo da u prirodi nema ništa beskorisno, zašto zanemarimo postojeće i želimo da uzmemo od nekog drugog?
Naši preci nisu tako mislili. Živeli su, jasno svesni da je njihov život zavisio od života i blagostanja svoje porodice, a i šire, svoje vrste. Pošto njihov život, prilično komplikovan, nije ostavio vremena za beskorisne aktivnosti, bili su ozbiljni zbog kontinuiteta kvaliteta, veština i sposobnosti u porodici, vodili računa o harmoničnoj kombinaciji rođenja (i to je bilo izuzetno važno) i izabrali vodu zajednice koji je bio spreman da bude odgovoran za sve članove gensa.
Comments