Ako je priroda tako mudra da nam je postavila sve što nam je potrebno za život, nelogično je pretpostaviti da takav dragoceni element, kao i iskustvo prethodnih generacija, odbacujemo kao nešto suvišno i nepotrebno? Na kraju krajeva, to su rezultati života onih koji su živeli pre nas i zapravo da bi naše postojanje postalo moguće. A ako se razumno složimo da u prirodi nema ništa beskorisno, zašto zanemarujemo postojeće i želimo da uzmemo od nekog drugog?
Naši preci nisu tako mislili. Živeli su, jasno svesni da je njihov život zavisio od života i blagostanja njihove porodice, a i šire, njihove vrste. Pošto njihov život, prilično komplikovan, nije ostavio vremena za beskorisne aktivnosti, bili su ozbiljni zbog kontinuiteta kvaliteta, veština i sposobnosti u porodici, vodili računa o harmoničnoj kombinaciji rođenja (i to je bilo izuzetno važno) i izabirali vođu zajednice koji je bio spreman da bude odgovoran za sve članove Roda.
Dakle, naši preci su živeli mnogo vekova, tako da je, očigledno, ova šema bila opravdana. Zašto barem ne bi shvatili prirodu sile koja je obezbedila vitalnu aktivnost naših predaka u vremenskom periodu koji je neizmerno duži od trajanja čitave nove priče?
Zato možemo pretpostaviti da:
1. Čovek je nastavak i rezultat onoga što su njegovi preci uložili u njega.
2. Prilike koje su potrebne ovoj osobi u celom kompleksu već su mu dali njegovi preci.
3. Rezultat aktivnosti osobe, njegovog zdravlja, uspeha, mogućnosti i sudbine direktno zavisi od toga koliko je on sam saznao za sebe kao vezu u lancu svoje vrste.
4. Oni koji su potpuno spremni da prihvate odgovornost za pretke i za potomke svoje vrste, prirodno dobijaju sve potencijalne potencijale svojih predaka, kao i mogućnosti i sredstva za njegovo sprovođenje.
Zbog toga je u običajima naših predaka toliko pažnje posvećene svesti o njihovim korenima, liniji i značenju postojanja samog roda.
Osposobljavanje generičke moći jeste da ste dobili legitimno nasledstvo, ovo znanje o sopstvenim rezervama i moći koju su vam preci ostavili u nadi da ćete to otkriti u sebi. Ova moć je išla posebno za tebe, i tu je u vama. Neće vam naneti štetu i neće vam služiti za zlo.
Koncept nasleđa već dugo je uključen u svest javnosti. Naslednost se objašnjava spoljnim kvalitetima, karakteristikama karaktera, vrstama nervnog sistema, supernormalnim sposobnostima i bolestima ili osjetljivošću prema njima. Kompleks kvaliteta koje smo nasleđivali od naših predaka i koji se ogledaju u našoj DNK, mi smo.
Ponekad, neke od ovih osobina formira kompleks koji je dovoljno stabilan da se čvrsto nasledi i omogućava da se rod (porodica) ističe i opstane u okruženju i društvu, veća nego kod drugih, uticaj na ljude i svet oko nas. Ali, kao što smo rekli, DNK samo odražava i ne određuje ovaj kompleks kvaliteta.
"Generička sila" nije samo energija, već je čitav transformativni kompleks. O njoj praktično nema pouzdanih informacija.
Možemo se raspravljati, ali svi znamo koliko je važno da pripadamo određenoj porodici. Ovo članstvo daje određeni uticaj i mogućnost realizacije sebe u životu. Snaga rasa ne može se eliminisati, kao što se dešava kada se koriste sistemi za dobijanje energije spolja (zemlja, prostor, priroda, ljudi). Daje se zajedno sa DNK kao instrument za njegovo sprovođenje i mogućnost korišćenja čoveka, on ispunjava neke svojim potomcima, i stoga je moguće uništavanje njegovog odnosa sa njim samo kroz smrt. Istovremeno, snaga ostane sa potomcima klana, zajedno sa doprinosom - pozitivnim ili negativnim - koji je ostavio član porodice. Nije ni čudo što je najgori proklet bio "do sedmog kolena".
Snaga neke vrste na Zemlji može imati hiljadugodišnju istoriju. Ne može se uporediti ni sa čim, pošto apsorbuje"moć" koja nas okružuje, usavršava metode zapošljavanja u svrhu akumulacije, čiji smisao i suština je omogućiti potomcima da prežive i zauzmu pravo mesto među drugim klanovima.
Ovo je razlika u pogledu naših predaka i ezoterije.
Naši preci su prikupljali nasleđe ne za sebe, već za svoje potomke, to jest, da nastave i poboljšavaju svet kroz sebe. Bilo je praktično, mudro i prirodno.
Između ostalog, takvo razumevanje ne može se nazvati primitivnim, jer je jednostavnost ovog pristupa prirodna i genijalna.
Sakupiti se u sebi i prenesi najbolje po nasleđivanju - ovo značenje života je prirodno za osobu koja smatra da je to najviše dobro da živi svoj zemaljski put, donoseći koristi koje može i prebaciti nagomilane na svoje naslednike, tako da raste i razvija se dalje.
Zar nije ludo da ne zadržavamo ono što se stotine generacija naših predaka okupilo za nas?
Posle svega ovoga, ostaje pitanja: kako uključiti ovaj mehanizam? Da li nam treba neka vrsta "posebnih energija" ili praksi za ovo? Da li se to desi odmah ili treba vremena? nastavice se
Comments